Open Access journal ISSN (Print) 0328-3992 - ISSN (Online) 2362-3292 This journal is no longer being updated because: the publisher no longer provides RSS feeds
Authors:Ljiljana Aćimović Pages: 1 - 22 Abstract: In diesem Beitrag wird untersucht, wie zwei deutschsprachige Autoren das Thema Krankheit darstellen. Beide Texte wurden gleichzeitig veröffentlicht, im Jahr 2011, und beide Werke weisen autobiografische Züge auf. Arno Geiger schreibt in seinem autobiografischen Text Der alte König in seinem Exil über seinen Vater August, der an Alzheimer erkrankt ist und an dessen Betreuung, Versorgung und Pflege sich alle vier Kinder, die getrennt lebende Ehefrau und im Haus lebende Pflegerinnen intensiv beteiligen. Demenz ist nur eine der Krankheiten, an der die Mitglieder der Familie Powileit/Umnitzer in Eugen Ruges Roman In Zeiten des abnehmenden Lichts leiden. Symptome der Demenzerkrankung sind bei Wilhelm Powileit und seinem Stiefsohn Kurt Umnitzer teilweise unterschiedlich und lassen sich mit denen in Geigers Text vergleichen. Ruges Roman ist auch stark autobiografisch geprägt. Er selbst wird durch die zentrale Roman- und Reflektorfigur Alexander Umnitzer vertreten. Der Roman beginnt und endet im Jahre 2001, als bei Alexander eine anscheinend unheilbare Krebserkrankung, das Non-Hodgkin-Lymphom, diagnostiziert wird. Er begibt sich nach der Diagnose auf eine Mexikoreise, nachdem er seinen schwer dementen Vater Kurt hilflos im Haus zurücklässt. Innere Ruhe findet er erst in einem kleinen Ort am Pazifik und diese Ruhe ermöglicht es ihm, über sein Leben, seine Krankheit und den Tod nachzudenken. Die ausgewählten Texte werden nach Kriterien der Narratologie auf der Diskursebene analysiert, wobei die Begriffe: Zeit, Modus und Stimme innerhalb der Textanalyse erläutert und analysiert werden. Im Schlussteil werden Gemeinsamkeiten und Unterschiede der analysierten Texte diskutiert. PubDate: 2021-12-19 DOI: 10.18485/kkonline.2021.12.12.1 Issue No:Vol. 2021, No. 12 (2021)
Authors:Babić Danijela, Hajdu Dorijan Pages: 23 - 37 Abstract: Poput svojih srodnika iz germanske grupe jezika, švedski jezik ne poznaje morfološki markiran glagolski oblik koji signalizuje da je jedna predikacija buduća u odnosu na trenutak govora, te se u njemu u cilju iskazivanja futurskih predikacija upotrebljavaju druga jezička sredstva. Predstojanje jedne predikacije u vremenu može se tako u iskazima signalizovati prezentom u sadejstvu sa odgovarajućim (van)rečeničnim kontekstom, te pomoću složenih glagolskih konstrukcija ska + infinitiv, kommer (att) + infinitiv i tänker + infinitiv. Svako od ovih jezičkih sredstava podrazumeva pak određene specifičnosti koje uslovljavaju i određene specifičnosti konteksta u kome se upotrebljavaju. Kao predmet istraživanja u ovom radu izdvajamo (futurski) prezent i konstrukciju ska + infinitiv, u prvom redu zato što se oni pokazuju kao najfrekventnija sredstva za iskazivanje futurskih predikacija u savremenom švedskom jeziku. Ispitivanju podvrgavamo niz primera odgovarajućih švedskih (pretežno) prostih rečenica, kako bismo, u prvom redu, detaljnije ispitali upotrebu futurskog prezenta i konstrukcije ska + infinitiv kao sredstva za iskazivanje budućih predikacija u savremenom švedskom jeziku, a zatim i doneli zaključke koji bi ukazali na dalje pravce istraživanja kako ovih, tako i drugih sredstava za iskazivanje futurskih predikacija u savremenom švedskom jeziku. PubDate: 2021-12-19 DOI: 10.18485/kkonline.2021.12.12.2 Issue No:Vol. 2021, No. 12 (2021)
Authors:Faruk Bajraktarević Pages: 38 - 51 Abstract: The paper discusses Selma Dabbagh’s debut novel Out of It within the context of crisis of Palestinian resistance and political agency following the first Intifada and the Treaty of Oslo, defined not only by indiscriminate and unceasing Israeli violence but also by rampant corruption of the national leaders, Western humanitarian paternalism and consequently swelling cynicism, defeatism, distrust of dominant political narratives and apathy among the citizens of the Gaza Strip. The principal importance of the novel lies within its departure from dominant discursive tropes of representation of Palestinians and their resistance in Anglophone postcolonial studies by creating characters whose attempts to get “out of it” are read as acts of disidentification from hegemonic narratives of family, nation, martyrdom, resistance, representation and political and humanitarian activism. Such acts are - although indicative of self-interested hyperindividualism supplanting the collective grand narratives - not to be read as mere expressions of the aforementioned late-modern sentiments and inclinations but as, evidenced by the novel’s key character’s final act, fuzzily articulated altruistic acts of political self-sacrifice through symbolic self-deliverance and potential liberation of Palestinian political imagination by overcoming the hegemonic discursive limits of its articulation. PubDate: 2021-12-19 DOI: 10.18485/kkonline.2021.12.12.3 Issue No:Vol. 2021, No. 12 (2021)
Authors:Maurizio Barbi Pages: 52 - 81 Abstract: I vocabolari dell’uso presentano al loro interno numerose indicazioni di sottocodici, definite nel vocabolario Zingarelli “limiti d’uso” (Cannella 2010). Queste indicazioni sono indispensabili per identificare e contestualizzare le voci e le accezioni registrate all’interno di un vocabolario. Con il presente contributo, attraverso un metodo di tipo comparativo, oltre che quantitativo e qualitativo, intendiamo osservare il limite d’uso “lombardo” incluso nello Zingarelli, che rappresenta il nostro corpus (Bazzanella 2008). Questo vocabolario dell’uso, infatti, è l’unico a vantare una tradizione lessicografica centenaria. E lungo questo continuum, compreso fra la Seconda edizione (1922) e la ristampa della Dodicesima edizione (2021), abbiamo individuato un modesto ma significativo gruppo di voci, delle quali alcune sono state espunte, altre registrate recentemente. Fra le voci selezionate abbiamo riscontrato in alcuni casi un cambiamento di limite d’uso avvenuto nel corso di questo continuum, oltre ad una discreta presenza di voci pertinenti all’ambito degli alimenti e della cucina in generale. Infine, abbiamo esposto alcune considerazioni sull’opportunità di realizzare percorsi di apprendimento dell’italiano regionale rivolti a studenti di italiano LS e L2 di livello C1 e C2, basati principalmente sulle abilità di ricezione, coerentemente con Palermo (2009b) e coadiuvati dall’utilizzo del vocabolario, in sintonia con Chiari (2008) e sulla scia dell’esempio di Marello (1996) e Prada (2013). Questa proposta, come afferma Lavinio (2018), sembra essere ancora disattesa dalla glottodidattica. PubDate: 2021-12-19 DOI: 10.18485/kkonline.2021.12.12.4 Issue No:Vol. 2021, No. 12 (2021)
Authors:Sofija Bilandžija Pages: 82 - 96 Abstract: U norveškoj, kao ni skandinavističkoj gramatičkoj literaturi, ne postoji konsenzus oko toga šta se može smatrati kauzativnim glagolom. Termini kauzativni glagol i/ili kauzativ se često definišu neujednačeno i preusko s obzirom na to da se javljaju u opoziciji prema terminima rezultativ i faktitiv, iako ih obimna kauzativistička literatura u poslednjih pet decenija sve obuhvata pod pojmom kauzativa. U ovom radu predlažemo supklasifikaciju kauzativnih glagola u savremenom norveškom jeziku na pomoćne i leksičke, a leksičke potom dalje supklasifikujemo na osnovu toga da li iskazuju samo komponentu kauzacije, ili uz nju dodatno specifikuju i uzročni/uzrokovani događaj ili pak sve komponente složene kauzativne makrosituacije. Na osnovu toga izdvajamo jednokomponentne, dvokomponentne i trokomponentne kauzativne glagole, obraćajući posebnu pažnju na obeležja agentivnosti (svesnost, volja, namera i kontrola) u vezi sa licenciranjem specifičnih učesnika na poziciji kauzatora. PubDate: 2021-12-19 DOI: 10.18485/kkonline.2021.12.12.5 Issue No:Vol. 2021, No. 12 (2021)
Authors:Branislav Ivanović Pages: 97 - 109 Abstract: Preponirani genitivski atribut u okviru nominalne fraze u savremenom nemačkom jeziku predstavlja refleks pozicione nestabilnosti genitivskih atributa, specifične za minule epohe u istorijskom razvoju nemačkog jezika, usled čega se i u vanfrazeološkim sintagmatskim nizovima, ali i unutar frazeologizama najčešće kvalifikuje kao arhaičan i stilski markiran. Na osnovu istraživanja obimnijeg frazeološkog korpusa može se zaključiti da komponente u sintaksičkoj funkciji preponiranog genitivskog atributa unutar frazeološkog formativa u savremenom nemačkom jeziku pokazuju određene specifičnosti: nisku frekventnost, afinitet da se jave prevashodno kod određenih frazeoloških supklasa, čestu udruženost sa ostalim arhaičnim obeležjima na različitim jezičkim nivoima u formalnoj strukturi frazeologizma i izuzetno visok stepen rezistentnosti s obzirom na činjenicu da kod frazeologizama sa preponiranim genitivskim atributom najčešće ne postoje dubletni oblici kod kojih je jedan nivelisan prema savremenom jezičkom stanju i ne sadrži navedeni tip atributa. PubDate: 2021-12-19 DOI: 10.18485/kkonline.2021.12.12.6 Issue No:Vol. 2021, No. 12 (2021)
Authors:Aleksandra Lazić-Gavrilović Pages: 110 - 118 Abstract: Ovaj rad ima za cilj da istakne do sada nedovoljno primećenu poetičku vezu između srpskog pisca Miloša Crnjanskog i nemačkog ekspresioniste Teodora Dojblera. Pored frapantne sličnosti u njigovim biografijama, dvojicu autora povezuje pre svega ekspresionistička naklonost i zanesenost dalekim Severom i njegovom mitologijom. Iako je fascinacija Severom uočljiva u više dela ovih autora, analiza se u ovom radu ograničava na prozni prvenac Crnjanskog Dnevnik o Čarnojeviću (1920) i Dojblerovu pripovetku Sneg (Schnee, 1912), u kojima su uočeni identični motivi i slična tematika. Razočarani savremenom stvarnošću, oba pisca su u severnim daljinama tragali za duhovnm utočištem, ne samo da ublažili svoje nezadovoljstvo postojećim životnim okolnostima i odagnali mračne naznake budućeg, već i da bi, koliko je moguće, prevladali traume prošlog. PubDate: 2021-12-19 DOI: 10.18485/kkonline.2021.12.12.7 Issue No:Vol. 2021, No. 12 (2021)
Authors:Emilija Milojević Pages: 119 - 143 Abstract: U fokusu ovog rada je analiza diskursa o starima za vreme pandemije korona virusa u Srbiji, sa ciljem da se utvrdi kako se koncept starenja diskurzivno konstruiše, odnosno koji su to dominantni ejdžizmi u našem društvu. Najpre je napravljen korpus koji sadži komentare građana na portalima ispod vesti o korona virusu i izjava državnog vrha na konferencijama za medije povodom aktuelne epidemiološke situacije. Komentari građana na portalima interpretirani su i analizirani kao stav društva prema starima, uz izuzetak malog broja komentara čiji su se autori predstavili kao penzioneri, pa su ti komentari analizirani kao stav starijih sugrađana o pandemiji i merama za suzbijanje virusa. Izjave državnog vrha u vidu vesti na portalima analizirane su kao stav države o najstarijima. U radu je poseban fokus stavljen na koncept ejdžizma, a primeri takvog diskriminatornog jezika identifikovani su u ovom korpusu. Stari se u diskursu države i društva najčešće predstavljaju kao nerazumni, nesposobni da sami donose odluke, neposlušni, nesposobni da upravljaju svojim novcem, dokoni, besposleni i sebični, rasipnici; guraju se po gradskom prevozu i prodavnicama, žele da žive beskonačno, dok društvo smatra da nije strašno ako umiru, jer su se ionako naživeli. Negovanjem diskriminatornog diskursa prepunog ejdžizama normalizuju se i diskriminatorne prakse, te se ovakav diskurs mora preispitivati i odbacivati, umesto prihvatati kao prirodan odnos društva prema starima. PubDate: 2021-12-19 DOI: 10.18485/kkonline.2021.12.12.8 Issue No:Vol. 2021, No. 12 (2021)
Authors:Milena Oparnica, Natalija Panić Cerovski Pages: 144 - 166 Abstract: Ovo istraživanje usmereno je na kvalitativnu analizu evaluativnih iskaza u razgovornom jeziku. Nastojali smo da ustanovimo na koje načine govornik iznosi evaluacije kroz prizmu teorije ocene (engl. Appraisal theory) – iz perspektive tri osnovna semantička domena ocene, a to su angažmani, stavovi i gradacije. Kontradiktorni iskazi, posmatrani kroz vizuru teorije učtivosti i kognitivne disonance, čija kontradiktornost proizilazi upravo iz evaluacija koje sadrže, posebno su privukli našu istraživačku pažnju. Građu za ovo istraživanje čini televizijski intervju u trajanju od trideset minuta, u kojem učestvuju dve govornice, koji je transkribovan i gde su anotirani evaluativni iskazi. Rezultati analize potvrđuju da su se kontradikcije pojavile primarno u funkciji čuvanja obraza, kao i radi postizanja šaljivog efekta. PubDate: 2021-12-19 DOI: 10.18485/kkonline.2021.12.12.9 Issue No:Vol. 2021, No. 12 (2021)
Authors:Daniel Pattier Pages: 167 - 181 Abstract: YouTube is one of the most used communication technology platforms in education today. The objective of our research is to study the quantitative impact and the most important variables of the educational channels of the Art and Culture area. Thanks to the analysis of the 39 most successful YouTube Spain educational channels framed in this area of knowledge, we obtain significant results on the following dimensions: channel statistics, video statistics, features of the videos, channel options and other social networks. We conclude that there is currently a high quantitative impact of these channels on informal education, but a negative future projection is evident. Finally, the success factors of the channels and the most important characteristics of the edutubers of the Art and Culture area are highlighted. Our research provides valuable data for researchers and professionals in communication, education, and the areas of Art and Culture. PubDate: 2021-12-19 DOI: 10.18485/kkonline.2021.12.12.10 Issue No:Vol. 2021, No. 12 (2021)
Authors:Mirjana Pavlović Pages: 182 - 195 Abstract: Za vreme pokreta Četvrtog maja (五四运动) Ju Dafu (郁达夫, 1896-1945) je bio izuzetno važna i uticajna figura na kineskoj književnoj sceni, kao i najznačajniji prozni pisac romantizma u Kini. Pod uticajem zapadne književnosti, ali i japanskog književnog žanra šišōsecu (私小説), u svojoj ranoj prozi stvorio je nezaboravan lik „suvišnog čoveka” — melanholičnog, osetljivog i usamljenog mladića, koga razdiru seksualne želje i koji, suočen s velikim društvenim i kulturnim promenama, nije u stanju da se uklopi u društvo. U ovom radu, analizom Ju Dafuove novele „Potonuće” (沉沦, 1921) pokušaćemo da ispitamo krizu ličnog i nacionalnog identiteta mladih kineskih intelektualaca tokom njihovog boravka u Japanu u politički osetljivom periodu kinesko-japanskih odnosa. U radu ćemo se dotaći i uticaja koji je japanska literarna forma šišōsecu imala na Ju Dafuovu prozu kako bismo ukazali na moderne književne elemente koje je ovaj pisaca uneo u svoje stvaralaštvo, što mu je donelo reputaciju jednog od najavangardnijih onovremenih književnika. PubDate: 2021-12-19 DOI: 10.18485/kkonline.2021.12.12.11 Issue No:Vol. 2021, No. 12 (2021)
Authors:Anđelka Pejović, Luiza Valožić Pages: 196 - 213 Abstract: En este trabajo presentamos la construcción fraseológica española [Vmov + prep + [los cerros de Úbeda]] y a partir de muestras de uso y función en contextos concretos identificamos sus matices de significado en español y ofrecemos sus posibles equivalentes prototípicos en serbio. También nos detenemos en las modificaciones de dicha construcción, igual que en las modificaciones de la construcción “base” [los cerros de Úbeda], en sus dos vertientes, la variación morfosintáctica y la funcional, para ver de qué modo afectan la traducción al serbio. A través del análisis de los significados de la construcción fraseológica española, sus modificaciones, la variación, y el análisis de cómo estos afectan la identificación de equivalentes en serbio, encontramos muestras concluyentes de la fijación cognitiva, que ha sido identificada como inherente a las construcciones fraseológicas. PubDate: 2021-12-19 DOI: 10.18485/kkonline.2021.12.12.12 Issue No:Vol. 2021, No. 12 (2021)
Authors:Marijana Prodanović, Valentina Gavranović Pages: 214 - 229 Abstract: Izbijanje pandemije prouzrokovane širenjem virusa Kovid-19 ostavilo je značajnog traga na obrazovne sisteme širom sveta koji su se suočili sa brojnim preprekama i izazovima u organizovanju nastavnog procesa, čiji integralni segment čini i oblast podučavanja jezika. Ovaj rad predstavlja pilot studiju i za cilj ima da ispita afektivne stavove studenata anglistike prema realizaciji nastave jezika u onlajn okruženju, kao i mogućnostima za razvijanje svih jezičkih veština u datom nastavnom kontekstu. Istraživanje obuhvata analizu rezultata ankete zasnovanoj na Likertovoj skali procene, koja ispituje stavove studenata prema različitim aspektima učenja i podučavanja jezika u onlajn okruženju, kao i korelaciju odgovora koji se odnose na afektivne stavove prema svakodnevnoj komunikaciji u onlajn okruženju i komunikaciji tokom onlajn nastave, a potom i korelaciju jezičkih veština. Rezultati istraživanja predstavljeni su kvalitativno, narativnim opisom i komparacijom kategorijalnih varijabli, ali i kvantitativno, statističkim prikazom rezultata za svako pitanje iz ankete. Rezultati istraživanja ukazuju na visok stepen pozitivnog odnosa studenata prema svim aspektima podučavanja jezika u onlajn okruženju, ali i na korelacije koje postoje između stavova prema mogućnostima razvijanja produktivnih i receptivnih veština. PubDate: 2021-12-19 DOI: 10.18485/kkonline.2021.12.12.13 Issue No:Vol. 2021, No. 12 (2021)
Open Access journal
